Pokrajinski sekretarijat za regionalnu i međunarodnu saradnju

Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za regionalnu i međunarodnu saradnju Boris Barjaktarović istakao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da Master studije Regionalna politika i razvoj, koje se pokreću na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu imaju za cilj da stvore stručnjake za regionalni razvoj, ljude koji  ne samo vole da se bave regionalnim razvojem i planiranjem, već i znaju da to rade. Pored potpredsednika, medijima su se obratili i dekan Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Ilija Ćosić i direktor Departmana za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka dr Darko Reba.

-Od suštinske važnosti za budućnost svih nas, budućnost Vojvodine i Srbije je da osposobimo ljude, koji će kvalitetno i kompetentno moći da se bore na svim frontovima u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Kada se političari raziđu nakon sklopljenog sporazuma, ostaje obaveza da neko te dobre namere sprovede u delo, što ovaj master program čini izuzetno važnim. Regionalni razvoj jeste interesantna tema, ali i ozbiljan posao, koji Srbiju, pa samim tim i Vojvodinu čeka, nadam se u veoma bliskoj budućnosti. Master program je finansirala institucija Austrian Development Cooperation (ADC), a realizuje se u saradnji sa Univerzitetom u Gracu. To je odličan primer kako ljudi od struke na pravi način koriste dobre odnose koje Vojvodina ima sa partnerskim regionom, kao što je Štajerska i sjajan način da se znanje i volja naših prijatelja iz inostranstva iskoristi u poslu koji nas čeka - rekao je Barjaktarović.

Ministarstvo ekonomije i regonalnog razvoja predložiće u toku februara izmene Zakona o regionalnom razvoju kojima će se broj statističkih regiona smanjiti sa sedam na pet. Umesto četiri statistička regiona u centralnoj Srbiji biće predložena dva: “Južna i istočna Srbija" i „Šumadija i zapadna Srbija". Ostala tri statistička regiona ostaju nepromenjena i biće Vojvodina, Beograd i Kosovo i Metohija.

Bura u javnosti koju su pokrenule parlamentarne stranke Bošnjaka, nezadovoljne što, prema podeli Srbije na sedam statističkih regiona, Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Prijepolje, Priboj i Nova Varoš neće biti u jednom regionu, očigledno je imala efekta. Posle Bošnjaka, primedbe suprotne njihovim izneli su i pojedini predstavnici Srba iz Zlatiborskog i Raškog okruga. Nisu bili zadovoljni ni građani Rekovca zato što su pri-pali Istočnom regionu, a na sve su se svojim zahtevima nadovezali i nezadovoljni Albanci s juga i Mađari sa severa Srbije.

U jučerašnjem saopštenju Ministarstva koje vodi Mlađan Dinkić navodi se da „cilj ovog Zakona nije bio da se građani Srbije dele i grupišu no nacionalnoj osnovi, već da se formiraju statistički regioni u funkciji ravnomernog regionalnog razvoja i što efikasnijeg korišćenja pretpristupnih fondova EU".

Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za regionalnu i međunarodnu saradnju, Boris Barjaktarović održaće konferenciju za novinare, u četvrtak, 4. februara.

Pored potpredsednika, novinarima će se obratiti i dekan Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Ilija Ćosić i direktor Departmana za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, dr Darko Reba.

Konferencija počinje u 11 časova, u pres sali Vlade AP Vojvodine, a tema je Master studije: Regionalna politika i razvoj.

Evropski parlament usvojio je rezoluciju koja obavezuje Evropsku komisiju da do kraja 2010. godine izradi «Evropsku strategiju za Dunavski region». U Dunavski region, osim 10 evropskih zemalja kroz koje protiče Dunav, uključujući i Srbiju, spadaju i Češka, Slovenija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Jedan od ciljeva strategije su i evropske integracije država Srbije, Crne Gore i BiH koje još uvek nisu članice EU. Buduća strategija treba da poboljša transport, turizam, poljoprivredu, održivi ekonomski razvoj, zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost, kao i efikasniju saradnju između regiona i lokalnih vlasti i organizacija u Dunavskom regionu.

Pri izradi dokumenta, treba da se iskoristi operativno iskustvo Baltičke strategije. Ovaj programski dokument mora podržavati univerzitetske programe razmene unutar regiona, promovisati kulturu dijaloga, a važan element strategije je jačanje transportne mreže, puteva i pruga duž Dunava kao i veze Severno-Crno more. Kompletan tekst rezolucije može se pročitati na sajtu www.euractiv.com.

Generalni direktorat Evropske komisije za proširenje raspisao je konkurs za evropsku nagradu, a mladi novinari mogu da se prijave do 28. februara.

Evropska nagrada za mlade novinare 2010. namenjena je novinarima i studentima žurnalistike, od 17 do 35 godina. Oni mogu da predaju štampane, internet i radio radove objavljene između 1. oktobra 2007. godine i 28. februara 2010. godine.

Svaka zemlja koja učestvuje izabraće 36 nacionalnih pobednika, pa će zatim internacionalni sudija izabrati tri najbolja rada u kategorijama «Najoriginalniji članak», «Najbolje istraživanje» i «Najbolji novinarski stil».

Svi pobednici po kategorijama kao nagradu dobiće put u jedan od evropskih glavnih gradova po svom izboru. Učesnici mogu da se prijave na konkurs na www.eujournalist-award.eu.