A A A
Вести

Branislav Bugarski za Novi magazin: Moderni regioni su evropski trend

 

Vojvodina je pravi evropski region i mi želimo da pažljivo pratimo i budemo adekvatno informisani šta su evropski trendovi. Kad znamo trendove možemo da planiramo. Zato je potpuno logično da Vojvodina bude prisutna tamo gde se odlučuje i pokušavamo da nađemo mesto u širokoj evropskoj slici. Sa Branislavom Bugarskim, pokrajinskim sekretarom za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, razgovarali: Nadežda Gaće i Miša Brkić

Vojvodina sprema Sporazum o dugoročnoj saradnji s provincijom Limpopo u okviru projekta „Bipom-Afrika“ kojim se tehnologija, znanje i pozitivna iskustva iz Srbije prenose u Južnu Afriku za razvoj mreže porodičnih farmi i proizvodnje poljoprivrednih mašina.

”Predstavnicima naučnih instituta obećali smo devet miliona dinara da u početnoj fazi izađu na novo tržište, to je pilot-projekat u kojem će se koristiti naše znanje, naše seme, naše mašine... Vidim da sada mnogi strahuju od te odluke”. Tom pričom neformalno je počeo razgovor s Branislavom Bugarskim, pokrajinskim sekretarom za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Na pitanje otkud strah, Bugarski kaže: ”Uopšte više nema hrabrosti za promišljanje. Došli smo u situaciju da ljudi iz javnih struktura koji se bave razvojnom politikom trpe stravičan pritisak, sada svako može da dođe i uzme vam ”bris”, papire i dokumente i optuži vas da ste oprali ili proneverili neki novac. Zato je sve manje hrabrosti da se ide ka novim idejama”.
 
Ako nema ambijenta za promišljanje, nema razvoja, to je onda društvo zatvorene perspektive? Kako se to otčepljuje?
Mi jesmo zatvoreno društvo. Otčepljuje se tako što ćete napisati šta vam je društveni cilj, tako što ćete pustiti ljude koji imaju znanje i viziju da rade posao, tako što ćete raditi procenu efekata tog rada... Trenutno najveći problem Srbije je to što proces planiranja ne funkcioniše i nema konstruktivnog dijaloga o određenim pitanjima, pa država izgleda kao ”jam session”, ima jedan solista, a sve ostalo su amateri-početnici.
Sada je stvorena takva društvena atmosfera da ne postoji spremnost da se ide van utabanih ”staza slonova”, jer ako krenete levo ili desno idete u nepoznat teren, a i neko će posle na vas da ukazuje prstom.
 
Kako ćemo izaći iz toga?

Tako što ćemo odustati od improvizacija i kombinacija. To su dva osnovna elementa politike u proteklih 25 godina. Da smo 2000. godine isplanirali i imali društveni konsenzus kako država treba da izgleda, to bi onda bio drugi, novi pristup.
 
Kako to izgleda na primeru Vojvodine?
Mene je obradovalo kada smo kandidovali program razvoja Vojvodine 2014-2020. godine, a u Parlamentu nije bilo glasova protiv. Kada smo kandidovali program obnove za poplavljena područja takođe nije bilo glasova protiv. To su ti konsenzusi koji izgledaju drugačije. Dokumenti koji smo ponudili bili su toliko jaki i utemeljeni da nije bilo demagoških osporavanja.

Šta su suštinske tačke Programa razvoja?
Prvi prioritet je borba protiv nezaposlenosti, drugi – izgradnja infrastrukture, treći je ulaganje u istraživanje i razvoj i četvrti – izgradnja institucija. Uz prioritete smo ponudili i akcioni plan koji je podrazumevao korake za svaki od prioriteta. Tu smo se naslonili na nacionalni plan regionalnog razvoja, koji je nažalost na republičkom nivou stigao samo do nacrta, nikad nije prošao Vladu i nije ušao u skupštinsku proceduru. Mi smo se naslonili na takve dokumente jer mislimo da nemamo više vremena da čekamo. Ako želimo da do 2020. godine budemo uspešni u privlačenju i trošenju 80 miliona evra iz evropskih fondova samo iz prekograničnih programa saradnje sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom, moramo da kažemo koji će biti naši prioriteti da bi s našim prekograničnim partnerima zajednički kandidovali projekte, kao što su izmuljavanje Begeja ili otvaranje novih graničnih prelaza u Banatu.
 
Koliko je Vojvodina do sada iskoristila novca iz evropskih fondova za prekograničnu saradnju?

Sve što nam je bilo dostupno. Stepen iskorišćenosti je 93 odsto. A, zanimljiviji je podatak da je 86 odsto svih projekata koji su realizovani na teritoriji Srbije iz programa prekogranične saradnje – ostvareno u Vojvodini. Procenjujemo da je iz tih programa oko 120 miliona evra ušlo u Vojvodinu.
 
Kako se dogodilo da Vojvodina ”pokupi” najveći deo tog novca?
Ključna je bila izgradnja kapaciteta administracije i nevladinog sektora, tu smo napravili razliku u odnosu na ostali deo Srbije. Pokrajinska Vlada nastavlja da ulaže u dalju izgradnju kapaciteta administracije, ali i finansijskih kapaciteta. Nisu dovoljni samo ljudi, moramo da imamo i novac koji treba da uložimo. Jer, u projektima ima klauzula o učešću od 15 odsto, a to učešće će rasti do 50 odsto. Najveći problem koji su imale države u okruženju kad su ulazile u EU bio je nedostatak sredstava i projektne dokumentacije.
 
Koji su projekti u Vojvodini realizovani u prekograničnoj saradnji?

To je zaista veliki broj. Ali, neki koje bih izdvojio kao važne jesu razvoj energetske efikasnosti u Sremu, planska dokumentacija za prugu Subotica – Segedin, telemedicina s lekarima iz Rumunije.


Je li i to bio jedan od razloga za osnivanje kancelarije Vojvodine u Briselu?
Ta kancelarija igra veliku ulogu. Problem političara u Beogradu već dugo godina je što se kad se kaže Vojvodina odmah misli na separatizam, a ono što se ne shvata je da je Vojvodina – Evropa u malom. Činjenica je da Evropa tako vidi Vojvodinu, u našem Parlamentu se govori šest jezika, multikulturalnost i multietičnost i dalje žive u Vojvodini i tu sliku Vojvodine želeli smo da promovišemo u Briselu. Znači ne protiv, nego za i sa Srbijom. Naša Kancelarija je u okviru Misije Srbije u Briselu. Tako da su sve političke primedbe bile zapravo teška zloupotreba jedne dobre ideje.
A mi želimo da pažljivo pratimo i budemo adekvatno informisani šta su evropski trendovi.
 
Zašto?
Kad znamo trendove, možemo da planiramo. Budžet EU do 2020. je ove godine definisan, a 2017. će se raditi prva analiza trošenja i tako dolazimo do najvažnijeg trenutka – ta 2017. godina postaje polazna osnova za planiranje narednog budžeta EU od 2020. do 2027. Dakle, već 2017. počinje da se gleda deset godina unapred. To je trenutak kad moramo da prepoznamo šta je razvoj i u kom pravcu će se kretati politika EU. Dakle, mi treba 2018. i 2019. da iskoristimo i napravimo laganu korekciju prema onome što su naznake iz Brisela i da tako budemo spremni za 2020. kad počnu razgovori o konkretnim raspoloživim instrumentima pomoći. Duboko sam ubeđen da Srbija ima šanse da 2021. bude članica EU, to znači da će do 2023. godine, kad bude sledeća prolazna analiza, Srbija sedeti za evropskim stolom i artikulisati svoje interese. Na kraju krajeva, to uopšte nije tako daleka perspektiva, a mi imamo mnogo da naučimo kako da učestvujemo u tim procesima.
 
Koliko je to važno za Vojvodinu?

U pregovorima o EU budžetu 2014-2020. učestvovala je, na primer, sa francuske strane Konferencije regiona koja je zastupala interese regiona te države. Politika EU danas je politika modernih regiona i potpuno je logično da Vojvodina, koja je tako prepoznata, bude prisutna tamo gde se odlučuje.
 
Efekti

Vojvodina je 2004. godine imala preko 280.000 nezaposlenih, danas 185.000. Oko 70.000 novih radnih mesta obezbeđeno je ulaskom u Vojvodinu 7 milijardi evra stranih ulaganja.
 
Poklapaju li se uvek evropski projekti sa interesima Vojvodine u saradnji sa susednim državama?

Projekti s našim komšijama baziraju se na zajedničkom interesu. Evropa jeste interes malih običnih ljudi. Evropa ima dva najznačajnija cilja i ako nama na Balkanu to nije prihvatljivo, onda smo mi zaista „izgubljen slučaj“ – da zauvek uspostavi mir i za sebe obezbedi globalnu konkurentnost. I budžet EU ide u tim pravcima. A mi pokušavamo da nađemo mesto u toj širokoj slici. Ako kažemo da je borba protiv nezaposlenosti mladih naš glavni cilj, onda gledamo koja su dobra iskustva kod komšija i zajedno primenjujemo rešenja koja su uspela kod drugih. Početkom 2015. godine, na primer, nemačka pokrajina Baden Virtemberg i Vojvodina organizuju posetu predstavnika Hrvatske, Vojvodine, Mađarske i Rumunije oblasti gornje Rajne u Baden Virtembergu, gde će se upoznati s njihovim najznačajnijim projektima koje su u protekle tri decenije ostvarili sa francuskim komšijama. To je način da ta rešenja primenimo i kod nas.

Da li je bilo primera sporova u projektima prekogranične saradnje sa nekom opštinom ili susednom državom?
Imamo izvanrednu komunikaciju sa svim komšijama i nemamo nikakav problem u komunikaciji s njima. Imali smo ozbiljnih debata da li ćemo, na primer, podržati mala i srednja preduzeća ili istraživanje i razvoj, pa se tražio kompromis.
Smatram da prosperitet ovog dela Evrope može da nastane samo u miru i slozi. Žao mi je što je na nacionalnom nivou došlo do zahlađenja odnosa sa Hrvatskom, mi taj problem nemamo u regionalnoj saradnji s kolegama iz osječko-baranjske i vukovarsko-srijemske županije.
 
Da li je neki projekat zaustavljen iz političkih razloga?
Ne. Istina, imali smo slučajeva da se posle promene vlasti u Srbiji 2012. godine odustalo od odobrenog projekta koje je prethodna vlast obezbedila u programu prekogranične saradnje. Nova vlast je smatrala da taj projekat ne treba da se radi.

Gde se to dogodilo?

U Šidu je otkazan projekat. I to je jedan jedini slučaj.
 
Govorite o 2023. godini, ali šta će u Vojvodini biti najveći prodor 2015. godine?
Kroz Fond za kapitalna ulaganja finansiraćemo projekte koji su lokalnim zajednicama potrebni za poboljšanje infrastrukture i načina života. Druga najveća stavka u budžetu je poljoprivreda. I tu se vidi da smo mi krenuli drugim i drugačijim putem. Naš Sekretarijat za poljoprivredu refundira 50 odsto od sredstava koje individualni proizvođač sam uloži. Dakle, ako neko plati protivgradnu mrežu za voćnjak za 100 dinara, ima pravo da dobije 50 dinara od vojvođanske Vlade. Na taj način 2013. i 2014. godine preko 650 hektara voćnjaka stavljeno je pod protivgradne mreže i preko 15.000 hektara stavljeno je pod navodnjavanje.
 
Zašto je javnost u Srbiji tako slabo bila obaveštena da je Fajnenšel tajms izabrao Vojvodinu kao najbolju investicionu destinaciju u 2014. godini?
Dobre vesti ne mogu da prodru u medije. Više se čulo kad smo prošli put dobili istu nagradu, ali za 2012-2013. godinu. To pokazuje da to nije bila jednokratna kampanja nego da smo uspeli obezbedimo kontinuitet. Za nas je najvažniji fokus na evropske investitore jer 80 odsto investicija je iz EU, a 60-70 odsto naše spoljne trgovine okrenuto je ka EU.
Meni je problematično ne to što nas mediji nisu „pokrili“, nego što se nisu javile druge lokalne samouprave iz Srbije da traže recept.
 
Zašto se nisu javile?

Prednost Vojvodine je što ima taj srednji nivo vlasti, preuzeli smo odgovornost za izdavanje građevinskih dozvola, zaštitu životne sredine... Delovi Srbije van Vojvodine imaju mnogo komplikovaniju proceduru i problem sufinansiranja, ali i predfinansiranja, projekata koje smo mi u Vojvodini rešili posebnim instrumentima finansiranja kroz Razvojni fond APV i Sekretarijat za finansije.
 
Kao jedan od prioriteta spomenuli ste jačanje institucija. Zašto je to važno?
Jak sistem čine jake institucije, a jake institucije čine jaki pojedinci. Ne vidim tome alternativu. Tamo gde sistem funkcioniše veća je sloboda rada i postoji bolje i afirmativnije okruženje za budućnost. To je, po meni, osnovna ponuda. Ne mogu se početnici imenovati na funkcije, kako se to kod nas događalo u proteklom periodu. To je, na kraju, i dalo negativne rezultate. Osnovni izazov koji je pred nama jeste da se u institucije vrate ozbiljni profesionalci koji će ih profesionalno i hladnokrvno voditi.

Česta je povika na administraciju da je spora, bahata i neefikasna?
Mislim da ne postoji iskreni dijalog, zbog par loših izuzetaka crnim se maže cela administracija. To nije fer i korektno.
Mi treba da razdvojimo rad od nerada. Za mene nije toliko važno koliko ljudi u ovom trenutku radi u administraciji, važnije je šta oni rade. Jer, posla ima preko glave. Osnovno pitanje je hoćemo li da prođemo kroz tranziciju kako su drugi išli ili bismo morali malo da potrčimo, inače ode voz. Ako hoćemo da potrčimo, onda moramo da mobilišemo veće kapacitete koji koštaju više, ali to je cena tranzicije, to je ulaganje u našu budućnost.
Mislim da nismo troma, arogantna, nefunkcionalna administracija. To je pitanje promene svesti. Bilo bi dobro da smo uložili novac u kampanju ”javna uprava je servis građana”, nego u bilo šta što smo radili u međuvremenu. Što se tiče brojnosti administracije, mi u Vojvodini sa sve pokrajinskom administracijom imamo oko 12.500 zaposlenih. Ako bismo uzeli iskustva razvijenih evropskih regija, taj broj bi mogao da bude duplo veći.
I, na kraju, kako se misli da neko preuzme odgovornost za, recimo, urbano planiranje, uz svest da će posle njega doći neko dva puta nepismeniji sa idejom da ga tera u zatvor.
Stalno je tema koliko traje izdavanje građevinske dozvole. Ne vredi menjati zakon dok svuda nema planske dokumentacije, lokalna samouprava ne može da izda građevinsku dozvolu dok ne nacrta plan. Moja teza je ”nemojte da krećete od pogrešnog kraja”. Nije poenta koliko traje izdavanje dozvole, nego šta mi hoćemo da uradimo u Srbiji.
 
Da li je pokrajinska administracija pomagala lokalnim samoupravama da naprave planska dokumenta?
Da. Sufinansirali smo izradu planske dokumentacije i onda su stručnjaci iz Zavoda za urbanizam Vojvodine pomagali lokalnim ekspertima da nacrtaju te planove.
 
Ima li u Vojvodini opštine koja nema plansku dokumentaciju?

Nema. Svih 45 gradova i opština u Vojvodini pokriveni su planskom dokumentacijom. To je jedan od razloga što investitori rado dolaze u Vojvodinu. Istina, nisu svuda urađeni planovi detaljne regulacije, ali iz objektivnih razloga jer čekaju se investitori sa određenim željama kojima ćemo izlaziti u susret. Drugi element su kapaciteti infrastrukture, važno je da na obodima placeva postoje priključci, recimo za struju, koje je kasnije lako proširiti.
Isto je i sa strategijom razvoja poljoprivrede. Ona nije prvi dokument koji treba da uradimo, nego nam je prvi dokument strategija ruralnog razvoja, a poljoprivreda je samo segment života i rada na selu.
 
Tumačite li u tom kontekstu i odluku pokrajinske Vlade da finansijski podrži mlade koji ostaju na selu?
Da žive na selu, a rade u gradu. Sa 100 miliona dinara želeli smo da pomognemo mladim bračnim parovima da se odluče za takav način života.
To je jedan od razloga što sam se bunio protiv arapske investicije u poljoprivredu, odnosno davanja u zakup državnog zemljišta. Moramo ljudima da omogućimo egzistenciju, da mogu da zarade sebi za život, i mi smo kroz ovaj program hteli mladim parovima da pružimo priliku da ne budu podstanari u gradu, nego da lepo žive u svojim kućama na selu. I da im onda damo komad državne zemlje da obezbede egzistenciju.

Važi li spuštanje odgovornosti na niže nivoe vlasti i za Vojvodinu?
Apsolutno. Daću vam primer. U Sekretarijatu za lokalnu samoupravu bavili smo se kreiranjem politike koja će pomoći lokalnim samoupravama da budu uslužni servis građana. To znači da smo mi insistirali da svaka lokalna samouprava do 1. januara 2015. mora da ima strategiju razvoja i da odredi autoritet koji se bavi lokalnim ekonomskim razvojem.
Ne treba sve da se dešava i sve da se rešava u Beogradu.
I pogled Evropske unije na Beograd nešto govori o tome. Na primer, za bilateralni skrining Poglavlja 22 stiglo je 56 pitanja iz Brisela na koja Beograd mora da odgovori. Pitanja su oko regionalne organizacije, oko sistema finansiranja, funkcionisanja sistema... Jer, važno je da se vidi kako će sredstva Evropskog regionalnog razvojnog fonda i Evropskog socijalnog fonda stići do krajnjih korisnika – građana, preduzeća, nevladinih organizacija... Nadam se da će se kroz te odgovore izaći iz fobije o separatizmu Vojvodine i dozvoliti da ljudi preuzmu odgovornost za svoju sudbinu.
 
Gde ste napravili razliku u modernom i efikasnom radu vašeg Sekretarijata?

Najpre, program razvoja 2014-2020. godine. Seli smo i promislili i u martu ove godine usvojili program koji nam daje orijentaciju i olakšava izradu programskog budžeta. Zatim, uspeli smo izvanredno da podignemo kapacitet lokalnih samouprava i s njima ispostavimo drugačiji način komuniciranja.

 

Autor: VV
Izvor: Novi magazin
Foto: Z. Raš

 

Пошаљите ову страницу
E-mail primaoca:
Vaš e-mail:
Vaše ime:
Naziv poruke:
Tekst poruke:
E-mail format: