Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju

Nivo podrške građana pristupanju Srbije Evropskoj uniji je stalan, tako da bi ove godine, kao i prošle, 65 odsto građana pozitivno odgovorilo na referendumsko pitanje “Da li podržavate članstvo Srbije u EU”, pokazuju rezultati istraživanja “Stavovi građana o procesu evropske integracije Srbije”. Mladi ljudi u odnosu na prosek populacije, imaju znatno pozitivnije stavove prema EU, da bi na referendumu u znatno većem procentu od proseka glasali za pristupanje, kao i da u znatno većem procentu od pristupanja očekuju i ličnu i opštu korist.

Istraživanja pokazuju i da se manje građana Srbije “lično oseća Evropljaninom”, te da je među stanovništvom manje idealizma i optimizma. Kada je reč o mišljenju građana o datumu sticanja statusa kandidata za članstvo u EU, 46 odsto ispitanih je odgovorilo da bi to trebalo da se dogodi u toku 2011. godine, devet odsto kao rok navodi kraj 2010. godine, dok 18 procenata kaže da se to neće dogoditi nikada.

Broj anketiranih koji smatraju da ulazak Srbije u EU u najvećoj meri otežava politika stalnog uslovljavanja i ucena koju EU primenjuje prema našoj zemlji opada. Tako da ih je sada 43 odsto, odnosno sedam odsto manje nego u maju prošle godine, dok je porastao broj onih koji smatraju da je reč o objektivnim preprekama, odnosno obimnim reformama koje treba sprovesti. Smanjen je i broj građana koji smatraju da su saradnja sa Hagom i isporučivanje haških begunaca glavni uslovi koji se postavljaju Srbiji. Prema najnovijem istraživanju takvog je mišljenja 70 odsto ispitanih, odnosno devet odsto manje nego u maju prošle godine.

Prema istraživanju Kancelarije za evropske integracije, koje je rađeno u junu na uzorku od 1.094 ispitanika, znatatan broj građana, 36 odsto, smatra da na ritam približavanja evropskih integracija Srbije utiče i politička situacija unutar same EU.

Vlada Srbije usvojila je izveštaj o sprovođenju izmenjenog i dopunjenog Nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI) za period april – jun 2010. godine. Prema rezultatima koje je sačinila Kancelarija za evropske integracije, u drugom tromesečju ove godine NPI je u celini ispunjen 73 odsto.

Od 73 propisa planirana za usvajanje, usvojeno je 53. Od planiranih deset,Vlada je utvrdila predloge četiri zakona. Narodna skupština je istovremeno usvojila 11 zakona, a od zakona obuhvaćenih NPI-em, u skupštinskoj proceduri nalazi se njih pet. Vlada je od planiranih 12 propisa, usvojila četiri, odnosno 33 odsto, dok su ministarstva od planiranog 51 podzakonskog akta, usvojila sedam ili 14 odsto.

Nacionalni program je u celini, uzimajući u obzir propise planirane za usvajanje, od jula 2008. do juna 2010. godine, ispunjen 75 odsto, jer je od planiranih 537 propisa, usvojeno 404. Planirano je usvajanje 157 zakona, a usvojeno je 134 ili 85 odsto. Od planiranih 380 podzakonskih akata, usvojeno je 271, odnosno 71 odsto.

Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju, Boris Barjaktarović otputovao je u Brisel kao član delegacije Republike Srbije na bilateralne konsultacije sa Evropskom komisijom o nacrtu akcionog plana strategije Evropske unije za dunavski region. Srpsku delegaciju predvodi potpredsednik Vlade Srbije i nacionalni koordinator za Dunavsku strategiju Božidar Đelić.

Barjaktarović smatra da je strategija važan dokument, bez obzira na koji način će se obezbediti finansiranje projekata obuhvaćenih strategijom, jer će Srbija i Vojvodina u budućnosti mnogo lakše dopreti do fondova EU, ako se pozove na Dunavsku strategiju, u kojoj je ravnopravno zastupljena sa ostalim zemljama, članicama Evropske unije.

- Rečni saobraćaj treba da postane ključna i neizostavna komponenta transportnog sistema Srbije. Vojvodina ima povoljne ekonomske i geografske odlike za teretni, putnički i turistički vodni transport i potencijal vodenih puteva je ogroman, ali stanje infrastrukture nije ni približno zadovaljavajuće. U celu priču se mora uključiti i revitalizacija kanalske mreže kao značajnog plovnog puta. Interes Srbije i Vojvodine je da budemo obuhvaćeni projektima za čišćenje Dunava i razvoja transportne infrastrukture.

Tu je i ideja, da RTV bude info centar budućeg regiona, jer prosto većina jezika iz podunavskog regiona se govori u Vojvodini, a i Skupština AP Vojvodine ima šest zvaničnih jezika. Univerzitet u Novom Sadu je predsedavajući rektorske konferencije dunavskog regiona, što je jasan signal za potrebu jačanja naučne saradnje među zemljama dunavskog regiona i veće angažovanje naučne zajednice u afirmaciji zajedničkih evropskih vrednosti - izjavio je Barjaktarović pred odlazak u Brisel.

Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju, Boris Barjaktarović otvoriće, u petak, 16. jula, jednodnevnu konferenciju i forum za pronalaženje partnera u okviru IPA programa prekogranične saradnje "Hrvatska – Srbija 2007 – 2013".

Barjaktarović ističe da je cilj foruma da se stvori partnerstvo za zajedničku pripremu projekata kao i da se podstakne prijavljivanje projektnih predloga za drugi poziv dodele bespovratne pomoći unutar IPA fondova. Potpredsednik smatra da je unapređenjem saradnje sa hrvatskim županijama, Vojvodina dala pun doprinos i otvorila put političkoj saradnji između Srbije i Hrvatske.
- Za prvi objavljeni poziv programa IPA o prekograničnoj saradnji između Hrvatske i Srbije krajem prošle godine predato je 110 projekata, što je samo potvrda da odlično sarađujemo sa hrvatskim županijama naslonjenim na Dunav i zajednički pronalazimo partnere svim zainteresovanim organizacijama kako bi mogle projektima da konkurišu za IPA fondove. Potpisivanje ugovora o donaciji očekuje se narednih meseci, a u septembru je planirano raspisivanje drugog poziva - rekao je Barjaktarović.

Skup organizuju Zajednički tehnički sekretarijat i Ministarstvo finansija Republike Srbije, u saradnji sa Ministarstvom regionalnog razvoja, šumarstva i vodnog gospodarstva Republike Hrvatske. Konferencija počinje u 9.30 sati, a održava se u Kongresnom centru “Master” Novosadskog sajma.

Nacrt Dunavske strategije stigao je u Vladu AP Vojvodine i prema rečima potpredsednika Vlade AP Vojvodine i pokrajinskog sekretara za međuregionalnu saradnju, Borisa Barjaktarovića, sledeće sedmice Radna grupa Vlade Srbije za saradnju s Evropskom unijom u Podunavlju, čiji je on član, u ime pokrajine, održaće sastanak, kako bi Srbija zauzela stav prema predlogu ovog važnog dokumenta. Kako je objasnio Barjaktarović, delegacija Srbije, čiji će i on biti član, otputovaće 22. jula u Brisel, na pregovore sa Evropskom komisijom, na kojima će se usaglasiti zajednički stav o zastupljenosti Srbije u Dunavskoj strategiji.

- Jasno je da je Dunav neiskorišćeni resurs i da EU želi Dunavskom strategijom da ubrza ravnomerni regionalni razvoj, ojača prekograničnu saradnju i poboljša infrastrukturu u dunavskom slivu. AP Vojvodina može da ima korist od projekata vezanih za jačanje institucionalne saradnje u regionu, brendiranja Dunava kao atraktivne turističke destinacije, formiranja agencije za promociju i razvoj vodnog saobraćaja, uklanjanja bombi i potopljenih objekata iz reke ostalih od Drugog svetskog rata i NATO bombardovanja, pravljenja strategije razvoja luka i pristaništa. Zato Dunav mora biti motor razvoja domaće privrede, a rečni saobraćaj treba da postane ključna i neizostavna komponenta transportnog sistema Srbije - rekao je Barjaktarović.

Nacrt strategije ispisan je na 80 strana i podeljen u četiri celine, poboljšanje održivog transporta i energetske veze, zaštita životne sredine, očuvanje resursa vode i upravljanje rizikom, jačanje socijalno-ekonomoskog i humanog razvoja i poboljšanje upravljanja sistemom. Evropska komisija ima obavezu da do kraja 2010. godine izradi Dunavsku strategiju, kako bi je Evropski parlament usvojio početkom 2011. godine za vreme predsedavanja Mađarske. U dunavski region, osim 10 evropskih zemalja kroz koje protiče Dunav, uključujući i Srbiju, spadaju i Češka, Slovenija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.