Pokrajinski sekretarijat za regionalnu i međunarodnu saradnju

Vlada Srbije potpisaće do kraja marta 2010. sa Evropskom komisijom finansijski sporazum o korišćenju para iz instrumenta za pretpristupnu pomoć Evropske unije (IPA) za 2009. Na osnovu tog sporazuma koji treba da bude potpisan u Novom Sadu, Srbija će dobiti 70 miliona evra za devet projekata.

Za jačanje kapaciteta Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom i za unapređenje sistema za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela biće odvojeno 2,5 miliona evra. Za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica predviđeno je 12,6 miliona evra. Na podršku civilnom društvu otići će dva miliona evra.

Evropske pare pomoći će i rekonstrukciju Žeželjevog mosta. Iz IPA 2009. za tu namenu odvojeno je 30 miliona evra. Toliko novca biće izdvojeno za Žeželjev most i iz budžeta Vojvodine i grada Novog Sada.

Peti projekat koji će biti finansiran iz evropske kase odnosi se na sprovođenje nacionalnog programa za borbu protiv raka (karcinom grlića materice i karcinom dojke), a njegova vrednost je 6,6 miliona evra, zatim za unapređenje predškolskog obrazovanja planirano je 3,7 miliona evra. Na izradu projektne dokumentacije za izgradnju fabrike za preradu opasnog otpada otići će tri miliona evra. Zaštita potrošača biće podržana sa 2,5 miliona evra. I na kraju, za kontrolu i iskorenjivanje svinjske groznice i besnila predviđeno je šest miliona evra.

Evropska unija je Srbiji za 2009. godinu iz svojih fondova odvojila ukupno 194 miliona evra. Pored ovih 70 miliona evra za koje uskoro treba da bude potpisan sporazum, 100 miliona je dato kao pomoć budžetu Srbije, a ostatak od oko 20 miliona evra planiran je za saradnju između zemalja regiona.

Zamenik pokrajinskog sekretara za regionalnu i međunarodnu saradnju Vladimir Pandurov istakao je na današnjoj konferenciji za novinare da je projekat «Europanon 2» dobar primer kako se sa simboličnom sumom novca može postići odličan efekat. Projekat «Europanon 2» realizovalo je Udruženje građana Res Polis, s ciljem unapređenja saradnje mladih iz regiona.

- Opštine i organizacije u Vojvodini imaju dobru prekograničnu saradnju, ali mali udeo u toj saradnji imaju mladi. To je zbog manjka znanja za pisanje projekata i nepoznavanja omladinskih organizacija, pa im je zbog toga teško da pronađu partnera u regionu, kako bi s projekatom o prekograničnoj saradnji mogli da apliciraju kod evropskih fondova. Pokrajinski sekretarijat za regionalnu i međunarodnu saradnju je izdvojio 400.000 dinara za ovaj projekat i tako delimično pomogao da se reši navedeni problem - rekao je Pandurov.

Stručni skup na temu "Evropska strategija za Dunav - dunavski region" održan je danas, 10. marta 2010. godine, u Pančevu, a u njegovom radu pored predstavnika lokalnih, pokrajinskih i republičkih vlasti, učestvovao je i zamenik pokrajinskog sekretara za regionalnu i međunarodnu saradnju, Vladimir Pandurov.
On je po završetku konferencije naglasio da je ključna teza sesije bila da svi, od pojedinaca preko raznih organizacija do svih nivoa vlasti treba da učestvuju i doprinesu da se što više projekata iz Vojvodine i Srbije nađu u Dunavskoj strategiji. Pandurov je istakao da je transport možda i najbitnija stavka u budućoj strategiji, jer Evropa želi da raščišćavanjem Dunava rastereti severnoevropske luke i težište usmeri ka Konstanci na Crnom moru, a samim tim otvori značajan plovni put Evropa-Azija.

- Veoma je važno da se što više gradova i opština na Dunavu uključi u pripremu projekata za Dunavsku strategiju i u njoj vide značaj za lokal. Strategija je kao ekonomski brod za koji treba svi da se zakače, prilagode ideje i projekte ka Dunavu i tako doprinesu bržem razvoju svojih opština.
Pokrajinski sekretarijat za regionalnu i međunarodnu saradnju sve vreme podržave inicijative, kakvu je pokazalo Pančevo organizovanjem ovog skupa i otvoreni smo za saradnju, sugestije, predloge na temu Dunavske strategije, kako bi u njoj Vojvodina i Srbija imali značajno mesto - rekao je Pandurov.

Skup je bio jedan od bezbroj koraka ka utvrđivanju prioritetnih projekata republičkih, pokrajinskih i institucija lokalnih samouprava kako bi se sublimirali u Dunavsku strategiju na nivou Vlade Srbije. Inače, Evropska komisija ima obavezu da do kraja 2010. godine izradi strategiju za dunavski region, kako bi je Evropski parlament usvojio početkom 2011. godine za vreme predsedavanja Mađarske.

Stručni skup na temu «Evropska strategija za Dunav - dunavski region» održaće se 10. marta 2010. godine, u Pančevu. Konferenciju organizuju grad Pančevo i Privredna komora Vojvodine, a u radu skupa učestvovaće i zamenik pokrajinskog sekretara za regionalnu i međunarodnu saradnju Vladimir Pandurov.

Tematske celine skupa su postojeće stanje infrastrukture, razvojni planovi, razvoj logističkih centara i intermodalizma, koncept prostornog planiranja i afirmacija koridora 7. Pored toga, razgovaraće se i o elementima za strategiju razvoja infrastrukture, saobraćaja, logistike i turizma.

Cilj skupa je da se utvrde prioritetni projekti republičkih, pokrajinskih i institucija lokalnih samouprava kako bi se sublimirali u Dunavsku strategiju na nivou Vlade Srbije. Inače, Evropska komisija ima obavezu da do kraja 2010. godine izradi strategiju za dunavski region, kako bi je Evropski parlament usvojio početkom 2011. godine za vreme predsedavanja Mađarske.

U dunavski region, osim 10 evropskih zemalja kroz koje protiče Dunav, uključujući i Srbiju, spadaju i Češka, Slovenija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

Srbiji je iz pretpristupnih fondova (IPA) na raspolaganju oko 850 miliona evra i za to postoje već pripremljeni projekti, izjavio je zamenik šefa delegacije Evropske komisije u Srbiji Adriano Martins. On je rekao da se 430 miliona odnosi na tekuću podršku i projekte, a preostalih 420 miliona evra uglavnom su u postupku tendera i moći će da se koriste u naredne dve godine. Martins je istakao, da bi u novembru ove godine Evropska komisija trebalo da odlučuje o projektima koji će konkurisati za novac iz IPA fondova za 2010. godinu.

- Evropska unija godišnje za Srbiju izdvaja 200 miliona evra, što je svrstava među zemlje sa najvećom pojedinačnom podrškom EU. To pokazuje želju EU da Srbija što spremnija uđe u Evropsku uniju, tim pre što se veliki deo novca odnosi na donacije, a ne na zajmove. Proces evropskih integracija je sada u političkom zamajcu i treba raditi na efikasnijoj administraciji, ispunjavanju ekonomskih kriterijuma, modernizovanju infrastrukture, kako bi Srbija izašla spremna na tržište EU kada granice budu otvorene - zaključio je Martins.